КУЛТУРА
Бразилска култура представља мешавину традиција и обичаја америчких Индијанаца, португалских колониста и афричких и европских досељеника. Услед снажних веза, током векова, са Португалијом њена култура представља основу бразилске. Португалски утицај се огледа првенствено у језику, католичкој вери и архитектури. Утицај Италијана, Немаца, и других европских народа, као и Јапанаца и Арапа, присутан је нарочито на југу и југоистоку Бразила. Амерички Индијанци утицали су на језик и кулинарство, док су Африканци оставили значајан траг, поред језика и кулинарства, и у музици, плесу и религији.
Уметност се у Бразилу развија од шеснаестог века у различитим правцима, од барока (доминантног уметничког правца у Бразилу до почетка 19. века) преко романтизма, модернизма, експресионизма, кубизма до надреализма и апстрактне уметности.
Бразилска кинематографија је настала крајем 19. века а међународно признање стиче од шездесетих година 20. века.
Музика у Бразилу је углавном спој европских и афричких елемента. До деветнаестог века на бразилску музику највише је утицала Португалија односно Европа. Афрички утицај у музици Бразила огледа се у разноврсним ритмовима, плесовима и инструми су имали запажену улогу у развоју популарне и фолк музике нарочито током двадесетог века. Од краја осамнаестог века популарна музика почела је да добија карактеристичан бразилски звук, са самбом као најбољим примером. Афробразилске музичке традиције Маракату и Афоже прослављају се сваке године на бразилским карневалима. У Бразилу су настали и музички стилови као што су чоро, сертанежо, брега, форо, фрево.
Први истакнутији композитор класичне музике био је Жозе Маурисио Нунес Гарсија, аутор црквених дела инспирисаних бечким класицизмом. Најзначајнији представник романтизма био је Антонио Карлос Гомес, композитор опера у италијанском стилу са народним мотивима. Током двадесетог века истакли су се Ејтор Вила Лобос, Клаудио Санторо и Сезар Гера Пеиже.
Почеци бразилске књижевност везују се за долазак португалских истраживача у 16. веку, као што је Перо Ваз де Камиња, и њихове описе живог света и домородачког становништва. Први значајнији бразилски писац био је Жозе де Аншијета, песник, беседник и лингвиста. Бенто Теишеира, који је стварао крајем шеснаестог века, сматра се првим бразилским песником. Написао је еп Просопопеја, инспирисан делима највећег португалског песника Луиса де Камоиса.[ Неки од најбољих бразилских књижевника стварали су током културног покрета познатог као бразилски барок, који обухвата раздобље 17. и 18. века. Грегорио де Матос се сматра једним од најталентованијих песника колонијалне епохе. Антонио Вијеира, проповедник и мисионар, остварио је велики утицај на бразилски барок.
Крајем осамнаестог века појавили су се песници Базилио де Гама и Санта Рита Дурао, који су прекинули класицистичку атмосферу замењујући је занимањем за природу. У периоду романтизма настала су значајна дела романописаца као што су Жоаким Мануел де Маседо и Жозе де Аленкар. Они су у својим делима писали о љубави и патњи.
Бразилска култура представља мешавину традиција и обичаја америчких Индијанаца, португалских колониста и афричких и европских досељеника. Услед снажних веза, током векова, са Португалијом њена култура представља основу бразилске. Португалски утицај се огледа првенствено у језику, католичкој вери и архитектури. Утицај Италијана, Немаца, и других европских народа, као и Јапанаца и Арапа, присутан је нарочито на југу и југоистоку Бразила. Амерички Индијанци утицали су на језик и кулинарство, док су Африканци оставили значајан траг, поред језика и кулинарства, и у музици, плесу и религији.
Уметност се у Бразилу развија од шеснаестог века у различитим правцима, од барока (доминантног уметничког правца у Бразилу до почетка 19. века) преко романтизма, модернизма, експресионизма, кубизма до надреализма и апстрактне уметности.
Бразилска кинематографија је настала крајем 19. века а међународно признање стиче од шездесетих година 20. века.
Музика у Бразилу је углавном спој европских и афричких елемента. До деветнаестог века на бразилску музику највише је утицала Португалија односно Европа. Афрички утицај у музици Бразила огледа се у разноврсним ритмовима, плесовима и инструми су имали запажену улогу у развоју популарне и фолк музике нарочито током двадесетог века. Од краја осамнаестог века популарна музика почела је да добија карактеристичан бразилски звук, са самбом као најбољим примером. Афробразилске музичке традиције Маракату и Афоже прослављају се сваке године на бразилским карневалима. У Бразилу су настали и музички стилови као што су чоро, сертанежо, брега, форо, фрево.
Први истакнутији композитор класичне музике био је Жозе Маурисио Нунес Гарсија, аутор црквених дела инспирисаних бечким класицизмом. Најзначајнији представник романтизма био је Антонио Карлос Гомес, композитор опера у италијанском стилу са народним мотивима. Током двадесетог века истакли су се Ејтор Вила Лобос, Клаудио Санторо и Сезар Гера Пеиже.
Почеци бразилске књижевност везују се за долазак португалских истраживача у 16. веку, као што је Перо Ваз де Камиња, и њихове описе живог света и домородачког становништва. Први значајнији бразилски писац био је Жозе де Аншијета, песник, беседник и лингвиста. Бенто Теишеира, који је стварао крајем шеснаестог века, сматра се првим бразилским песником. Написао је еп Просопопеја, инспирисан делима највећег португалског песника Луиса де Камоиса.[ Неки од најбољих бразилских књижевника стварали су током културног покрета познатог као бразилски барок, који обухвата раздобље 17. и 18. века. Грегорио де Матос се сматра једним од најталентованијих песника колонијалне епохе. Антонио Вијеира, проповедник и мисионар, остварио је велики утицај на бразилски барок.
Крајем осамнаестог века појавили су се песници Базилио де Гама и Санта Рита Дурао, који су прекинули класицистичку атмосферу замењујући је занимањем за природу. У периоду романтизма настала су значајна дела романописаца као што су Жоаким Мануел де Маседо и Жозе де Аленкар. Они су у својим делима писали о љубави и патњи.